Najčešća pitanja, izrečena ili neizrečena, mojih Klijenata su:
Koja je razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta i kome da se obratim?
Psihoterapeut je stručnjak koji je završio psihoterapijsku edukaciju (i položio ispit), nakon već završenog humanističkog fakulteta (medicine, psihologije, defektologije, andragogije, i sl …). Psihoterapeut je, dakle, prvo stekao fakultetsku diplomu i potom je započeo psihoterapijsku edukaciju koja traje nekoliko narednih godina nakon fakulteta (obično od 4-8 godina). Na kraju edukacije psihoterapeut polaže ispit i stiče diplomu u okviru svog psihoterapijskog modaliteta: npr. Geštalt psihoterapije, porodične, psihodramske, kognitivne, konstruktivističke, psihoanalitiške, NLPt (neuro–lingvističke psihoterapije), art integrativne… i brojnih drugih.
Neki modaliteti podrazumevaju grupni rad, a neki individualni. Neki su fokusirani na procese jasnog mišljenja i razumevanja a neke uključuju doživljaj i rad sa osećanjima, neki su usmereni na nastanak, uzroke problema, teme iz prošlosti a neki na rešenje i nove strategije za budućnost. Raspitajte se o modalitetu psihoterapeuta kod koga idete.
Mnogi psihoterapeuti, su stekli osobeno iskustvo u drugim psihoterapijskim modalitetima, pa su u mogućnosti da biraju i primenjuju ono što procene najprikladnije Vama.
Psihoterapeuti ne daju lekove (osim ako nisu lekari - psihijatri) a često sarađuju u radu sa psihijatrima, kad se to pokaže za potrebno. Znači, i psiholozi i lekari, mogu postati psihoterapeuti kada završe i polože psihoterapijsku edukaciju.
Postoje i brojni alternativni i duhovni sistemi načina rada sa ljudima (npr. bioenergija, energoterapija, meditacija, order, homeopatija, silva metod, i mnogi drugi), i često dolazi do zabune da li je i to psihoterapija. Nije po stepenu ni vrsti obrazovanja, ukoliko terapeut nije istovremeno i psihoterapeut. Važno je da sa svojim psihoterapeutom porazgovarate o vašim prethodnim iskustvima i proverite koliko su ta iskustva kompatibilna sa psihoterapijom i stilom Vašeg psihoterapeuta.
Uopšteno, o psihoterapeutskom radu u privatnoj praksi
Na psihoterapiju se javljaju osobe svih uzrasta i obrazovanja, sa različitim temama i teškoćama, vezanim za sopstvena neraspoloženja, u situacijama u kojima ih neke emocije kontrolišu i onemogućavaju u svakodnevnom funkcionisanju a sa kojima ne mogu lako da izađu na kraj (strahovi, ljutnje, depresija, tuga…), kada su već iscpljeni i nemotivisani nakon hroničnih “trošenja“ resursa, i sa temama vezanim za odnose sa drugim značajnim osobama u životu i u različitim životnim kontekstima…
Na psihoterapiju se javljaju, doduše ređe, i oni koji nemaju okupirajućih teškoća a koji žele da više i dublje nauče o sebi i drugima, kada žele da realizuju neki svoj cilj i projekat, da aktivno koriste sopstvene resurse i iznađu nove strategije za bolje funkcionisanje sa sobom i drugima.
Znači, dve suprotne pozicije su najčešće povod i motiv da se ljudi jave psihoterapeutu.
Pravila o poštovanju privatnosti
Pravilo je uključeno u sam kodeks profesije i Vaše je pravo (a i obaveza prema sebi) da pitate psihoterapeuta šta to praktično znači za njega/nju) - da li poverljivost znači da objavljuje iskustva u radu sa Vama na stručnim skupovima, da li na grupnoj superviziji, sa kolegama, iznosi li vaše podatke, koje i gde. Ovo je nešto oko čega ima smisla razgovarati na početku, naročito ako Vam je važno.
Kada se odlučiti da zakažete prvi susret?
Moj je savet – što pre, i čim Vam padne na pamet ova ideja, kako biste nakon tog iskustva mogli da razmišljate da li je to odgovarajuće za Vas (jer tek kad probate novi kolač – možete da odlučujete da li Vam se dopada ili ne). U praksi, je zapravo često drugacije - mnogi klijenti su mi kazali da su dugo nosili moju vizit kartu i premišljali se, a onda ih je zatekao neki problematičan događaj ili se stanje pogoršavalo sve dok nisu bili priterani mukom da “gase požar” ili "da se spašavaju u poplavi”.
Kako naći odgovarajućeg psihoterapeuta?
Toplo preporučujem da nađete nekoga ko već ima iskustva kao klijent u nekoj psihoterapiji i da se tako prvo podrobno informišete. Na sajtu SDPS (srpskog udruženja za psihoterapiju) imate spisak psihoterapeuta koji su položili ispit iz psihoterapije. Proverite i formalne detalje, jer postoje i edukanti koji sebe predstavljaju kao psihoterapeute, rade i naplaćuju a pošto ne postoje sankcije, ne postoji ni način sprečavanja toga (a to vam je kao da dozvolite da vam slepo crevo operiše student medicine). Edukanti u psihoterapiji imaju pravo da vežbaju, kada se transparetno deklarišu kao edukanti i da u skladu sa tim naplate.
Psihoterapeuti su ljudi kao i svi drugi, i ne samo što su edukovani u različitim psihoterapijskim modalitetima, već su i vrlo različiti po svom temperamentu, interesovanjima, načinima gledanja na svet i ličnim vrednostima… Zato, dozvolite sebi da iskusite, odete na prvi razgovor, pitajte sve što Vam se čini važnim a onda se vratite kući i ”svarite ideju“ - kako bi bilo da baš sa ovim psihoterapeutom radim na mojim temama, osećanjima…
Ukoliko želite da razgovarate na temu odnosa sa sopstvenom decom, ili odnosa u braku, možda je za Vas važno i da je terapeut i sam roditelj, u braku i u sličnom Vama životnom kontekstu. Naravno, ako imate problema sa drogom, možda nije važno da li je i terapeut imao slična iskustva. Razmislite, šta će Vas podržati u rešavanju problema i u Vašoj promeni. Kao i u životu, ni ovde nema konačnih istina, birajte prema Vama.
-
Koje su relevantne teme i teškoće zbog kojih ima smisla zakazati prvi susret?
Sve, baš sve teme su OK. To ne znači da na psihoterapiji možete da rešite svoje zdravstvene teškoće, niti dođete do potrebnog novca, niti popravite kola – već da možete da razumete na koji način Vi učestvujete ili i povećavate svoj problem, kako sebe onemogućavate da dođete do željenog ishoda, koje sve strategije postoje koji drugi ljudi efikasno koriste u sličnim okolnostima, na koje ste resurse zaboravili a imate ih ili ih možete pribaviti iz okruženja, i još mnogo toga.
Koja su prikladna pitanja za psihoterapeuta?
Ne postoji ni jedno neprikladno pitanje za psihoterapeuta, mada postoje pitanja na koja psihoterapeut neće moći da odgovori u tom trenutku, a možda i nikada.
Dozvolite sebi da pitate baš sve što Vas interesuje – ne ustručavajte se – jer ćete sa vašim psihoterapeutom deliti priče svoje duše i svoja najtananija osecanja, brige, dileme… Što više dilema i sumnji zajedno otklonite i što pre – brže stižete do cilja.
Ako ste u prilici, raspitajte se o razlici između psihoterapijskih modaliteta, jer su načini rada bitno različiti, kao i ukusi. Takođe, razlike u starosti, polu, stilu psihoterapeuta mogu da budu manje ili više u skladu sa Vašom mapom sveta i iskustvom, kao i neki spoljni faktori (atmosfera prostora u kome radite, način, tajming, cena, vreme trajanja jedne terapije). Vi ste ti koji birate podjednako kao i psihoterapeut – da li ćete se upustiti u zajedničko i neponovljivo iskustvo, i za Vas, ali i za Vašeg psihoterapeuta. Svaki je Klijent drugačiji i od psihoterapeuta dosta zavisi "da li će naći pravi ključ za Vašu bravu".
Kako se pripremite za prvi susret?
Stavite pod mišku sve svoje dileme, teškoće, strepnje, pozovite i zakažite prvi susret… i ništa više. Odnos je taj koji leči a ne tehnika, i nije bitno da dođete lepo spakovani sa precizno definisanim pitanjima, a kamoli sa dijagnozom. Nije na Vama da sve prvo sami izanalizirate, niti razumete – zato ste i tu da zajedno sa onim što donesete uđete u ovo zajedniško iskustvo.
Ne postoji osoba koja bez ikakve neprijatnosti, pa i doze anksioznosti dolazi na prvu terapiju. To je ljudski. Setite se da je psihoterapeut isto čovek, pa ako ona/on to neće razumeti – onda je to informacija o psihoterapeutu a ne o Vama.
Kako zakazati?
Različiti su načini (mailom, telefonom - fiksni ili mobilni) zavisno od organizacije posla psihoterapeuta. Najbolje je da Vi lično nazovete (da to ne uradi neko drugi za Vas). Ja primam pozive na sve telefone i mailom, a ako sam trenutno u poslu, dogovorim se da se čujemo u određeno vreme i dogovorimo oko prvog susreta.
Uobičajena pravila rada?
Na prvom susretu, će Vam psihoterapeut, najverovatnije, ukazati o svojim pravilima zakazivanja, otkazivanja, dužine rada, zakašnjavanja, plaćanja, učestalosti dolaženja... Pitajte sve što smatrate važnim. Postoje i pravila o kojima se može pregovarati i ona koja su striktna. Pravila se razlikuju od stila psihoterapeuta. Pravila koja su postavljena i dogovorena su nešto na šta Vi pristajete nakon čega se očekuje da ih poštujete, a nepoštovanje istih podrazumeva i određene posledice (npr. ako ne otkažete u dogovorenom roku plaćate susret, itd…). Ukoliko smatrate da niste u mogućnosti da ispoštujete dogovor , porazgovarajte i o tome –možda ima prostora da se neka pravila specifično prilagode Vama.
Kada se završava psihoterapija?
Odgovor se razlikuje kako od samog psihoterapijskog modaliteta, od osobe i iskustva terapeuta, tako i od vaše ambicije šta i koliko želite od psihoterapije. Najčešće je potrebno nekih 5-10 susreta da iskusite psihoterapiju i doživite svog psihoterapeuta, pa i odlučite o nastavku rada. Neretko, za to vreme se vi ojačate u odnosu na teme i probleme sa kojima ste došli, pa čak neke probleme i razrešite. Ukoliko je psihoterapija proces koji se shvata kao lično iskustvo rasta i traganja, onda može trajati i znatno duže.
Upitajte sebe - kolike su mi ambicije i želja da investiram u sebe i svoj život? Razgovarajte i o tome sa Vašim psihoterapeutom, budete otvoreni da čujete šta on misli o tome u Vašem slučaju, a poslušajte i svoj doživljaj iznutra. Kao što se dogovara početak psihoterapije, tako se isto dogovara i završetak terapije ili pravljenje pauze na neko vreme…
Kako značajnu osobu dovesti kod psihoterapeuta i motivisati za psihoterapiju?
Teško, ukoliko ona to sama ne želi. Najčešće, sopstveni psihoterapijski proces menja odnose sa značajnim osobama, i posle nekog vremena, kada dožive Vaše promene drugi požele da nešto urade za sebe. Ja ne pristajem da radim sa onima koji sami ne žele da dođu, već pristaju zato što to neko drugi želi. U nekim slučajevima su nakon promene pozicije Klijenata u odnosu na značajne relacije, njihovi partneri i roditelji sami potražili da dođu na razgovor i potom se odlučili na svoju psihoterapiju.
Ako hoćete da zamenite svog psihoterapeuta?
Završite prvo posao sa prethodnim psihoterapeutom, porazgovarajte sa njim o svojoj odluci i pravu da promenite ili ga bar obavestite o tome. A onda krenite u novo iskustvo. Nezavršeni odnosi i priče nas vuku unazad i otežavaju kretanje unapred.
Uobičajena otežavajuća uverenja kojima otežavate sebi i odlažete promene
Ja nisam OK (slab sam, nemoćan…) ako krenem na psihoterapiju i zato moram sam da rešavam svoje teškoće.
Ne morate da "otkrijete bojler da biste koristili toplu vodu" - uštedite svoj život. Snaga je u mudrosti da se potraži adekvatna podrška, nauči odgovarajuća strategija, veština i obezbedi efikasnost.
Kako neko drugi meni može pomoći (naročito ako platim), pa ja već imam puno prijatelja koji mi mogu pomoći.
Psihoterapija nije isto što i razgovor sa prijateljima, koji može da koristi na drugačiji način, kao što ponekad može i da usporava promene.
Nisam ja lud, nenormalan, na psihoterapiju idu oni koji fijuknu.
Na psihoterapiju ne dolaze ludi. Psihijatrijski bolesnici se leče na drugim mestima i na druge načine.
Opasno je ako se previše baviš sobom i kopaš po prošlosti - tek onda poludiš.
Iskusan terapeut vodi prvenstveno računa o postepenosti i intenzitetu Vašeg procesa, i ako nije siguran da nemate još dovoljno resursa da se suočite sa nekim bolnim i teškim procesima, on to ne pokreće.
Ako se sazna da idem na psihoterapiju drugi će imati obezvređujuće mišljenje o meni.
Psihoterapija je lični i intimni izbor i vaše je pravo da odlučite sa kime ćete deliti svoja iskustva i informacije.
Psihoterapija je skupa i zahtevna, ja odem u kupovinu ili u prirodu i tako se bolje osećam.
Odmor, hobi i neka aktivnost mogu biti način da povratite energiju, ali ne i da nešto više naučite, razumete, stvorite alternative i birate najadekvatnije za sebe. Kada imate jedan utvrđen način - onda nemate izbor, kada imate dva načina- onda imate dilemu, a kad imate tri i više načina - onda tek imate mogućnost izbora. "Napuniti gorivom automobil nije isto što i uraditi generalku".
Odgovaram Vam mailom i na Vaša ostala pitanja o psihoterapiji
Valerija, Vaš Geštalt psihoterapeut
